Autor Tema: Postoji li drugacija alternativa za Pg/Vg  (Pročitano 495 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže badja007

  • Junior vaper
  • **
  • Poruke: 88
  • Karma: 0
Postoji li drugacija alternativa za Pg/Vg
« Topic Start: Oktobar 01, 2016, 11:32:18 pre podne »



Bio pre neki dan kod svojih na planini i pomogao oko berbe kukuruza,
brao kukuruz i setio se ove price koja je bila na ECF-u predprosle godine.




Tu je bilo reci o propandiolu kao o mogucoj alternativi i da sastav vejp sirovina mozemo razgraditi i na drugaciji nacin,sto nazivamo kao alternativa.

Da li je neko probao propandiol i kakvi su mu utisci?
Kapiram da ce biti jeftin za proizvodnju posto sam tada citao da se dobija fermentacijom kukuruznog skroba,

kukuruz ove godine je 12 dinara/kg.

Isto tako jedno pitanje za iskusne:

Ako vec postoji alternativa za Pg,

Da li je ima isto i za Vg,

Sta bi se desilo po pitanju zdravlja ako bi se jos neki ekstrakt,vitamin,ili nesto trece dodao u sam vejp - jer dobro znamo kakav je uticaj vitamina D na astmu i celokupno zdravlje.

Raduje me uvek kad vidim da postoji i drugacija alternativa oko vejp sirovina
 
Jer nam tpd direktiva nemoze nista

Uvek imamo alternativu.



Van mreže Shaka Zuluf

  • Hroničar svakodnevnice
  • ******
  • Poruke: 3788
  • Karma: 52
  • ‘To Start Press Any Key'. Where's the ANY key?
    • Lokacija: Beograd
Odg: Postoji li drugacija alternativa za Pg/Vg
« Odgovor #1: Oktobar 01, 2016, 11:36:19 pre podne »
Taj stav "ne mogu nam ništa" se gotovo uvek ispostavi poguban po onoga ko ga se drži.
Never underestimate the power of stupid people in large groups.


Van mreže badja007

  • Junior vaper
  • **
  • Poruke: 88
  • Karma: 0
Odg: Postoji li drugacija alternativa za Pg/Vg
« Odgovor #2: Oktobar 01, 2016, 11:51:54 pre podne »
U medjuvremenu mu je cena dosta pala oko 15-20 USD/
Da li ima alternative da se i kod nas proizvodi?

Naknadno sam sam saznao otvarajuci temu na drugo forumu.

Da je:

Propandiol je izomer propilen glikola, i mogao bi da se proizvodi i iz psenicnog, pirincanog ili krompirovog skroba, fermentacijom secera ili katalitickom obradom VG-a.

Dakle proizvodnja nije neki problem.
Kukuruzni skrob se najvise koristi zato sto se pokazalo da su jeftine  dostupne sirovine.

E sad posto mu je struktura takva,tacka kljucanja, topljenja..
Mozemo mu menjati strukturu dodavanjem vode.

Tako znamo da voda isparava na nizoj temperaturi i mehurovi vodene pare prskaju kroz PG/VG.
Ja uvek dodajem malo vise vode u VG. Osim razredjivanja i zbog toga da bih oborio tacku kljucanja. Naime cist VG kljuca na oko 280C sto je veoma blizu tacke dekompozicije VG-a. VG sa 10% vode kljuca na oko 140C.
Istini za volju, dodavanje PG-a (koji kljuca na oko 190C) takodje snizava tacku kljucanja VG-a,
Glicerol na primer,delom isparava,a delom se menja u akrolein,pa je dobro dodati malo vise vode.
Na ovaj nacin stizemo i do nekih zakljucaka mesanjem ovih pomenutih komponenti.

Zanima me jos necije misljenje i stav o tome.

Msm da ce propandiol kao vejp sirovina biti za siroku narodnu masu u buducnosti znatno  prihvatljiviji,dobijamo ga prirodnim putem od kukuruza.

Neko moje misljenje..